На евиденцији ЈУ ЦСР Приједор тренутно је 30 хранитељских породица у које је смјештено 37-оро дјеце и одраслих лица. Искористио бих и ову прилику да промовишем ово право јер имамо много дјеце којој је потребан смјештај у хранитељске породице, а немамо их довољно. Ако је неко од грађана заинтересован да буде хранитељ може слободно да дође у Центар да се информише о условима како постати хранитељ. Многи хранитељи осјећају лично испуњење када виде како њихова љубав и пажња позитивно утичу на дјецу“, наводи Радић.

Са каквим се све изазовима у раду суочавао Центар за социјални рад Приједор у прошлој години?

• Анализом Годишњег извјештаја о раду за 2024. годину забиљежен је пораст броја обраћања грађана по различитим основама. Израженије потребе се евидентирају у дијелу захтјева за остваривање права на додатак за помоћ и његу другог лица, једнократних помоћи због тренутног стања социјалне потребе грађана те стамбеног збрињавања грађана и смјештаја у установе. Све наведено прати социоекономска ситуација, како код нас, тако и у окружењу. Посебан изазов постоји када одређене категорије грађана и њихове ситуације нису препознате у законима по којима поступамо, гдје у тим околностима ангажујемо доступне ресурсе мјешовитог система, како у локалној заједници, тако и шире како би се умањио ризик за појединца и породицу. Оно што је, такође, значајно обиљежило претходну годину је и повећан број развода и све већи број дјеце са проблемима у менталном здрављу, гдје се као посљедица јављају одступања у свим сегментима свакодневног функционисања дјетета, али и комплетне породице. Забрињавајуће је да на подручју Републике Српске и БиХ, али и у региону не постоји ниједна установа за трајније збрињавање и заштиту дјеце са проблемима у менталном здрављу, која су без адекватног родитељског старања.

Које су све активности обиљежиле рад приједорског Центра за социјални рад у 2024. години?

• Осим редовних и законом заснованих активности, сваке године ЈУ ЦСР Приједор проводи активности промоције права и услуга из социјалне заштите, заговара и иницира обезбјеђење других програма и услуга у локалној заједници које могу бити подршка и помоћ грађанима, ради на промоцији здравих вриједности у породици и друштву те указује на важност обезбјеђења заштите одређених категорија корисника кроз иницирање и креирање кампања. Истовремено, користимо све своје ресурсе како би указивали на важност професије социјалног рада и мијењања негативне социјалне перцепције.

Који су услови за остваривање права и услуга из социјалне заштите?

• Услови за остваривање права из социјалне заштите су прописани Законом о социјалној заштити и различитим подзаконским актима, зависно од права.

Основна права су новчана помоћ, додатак за помоћ и његу другог лица, лична инвалиднина, подршка у изједначавању дјеце и омладине са сметњама у развоју, смјештај у установу, збрињавање у хранитељску породицу, помоћ и њега у кући, дневно збрињавање, једнократна новчана помоћ и савјетовање. Јединица локалне самоуправе својом одлуком, у складу са потребама становништва, може да утврди и друга права и услуге, такозвана проширена права те утврди услове и критеријуме за њихово остваривање. Проширена права која Центар за социјални рад Приједор спроводи у сарадњи са локалном заједницом су: персонална асистенција, субвенција за кориснике јавних водоводних услуга на подручју града Приједора, услуге јавне кухиње и помоћ у стамбеном збрињавању сиромашних породица.

Колико корисника тренутно остварује право тј. новчану помоћ, односно додатак за помоћ и његу другог лица?

• Закључно са јануаром 2025. године право на додатак за помоћ и његу другог лица остварује 2039 корисника, а новчану помоћ остварује 289 корисника.

Колико је тренутно хранитељских породица на евиденцији Центра?

• На евиденцији ЈУ ЦСР Приједор је 30 хранитељских породица у које је смјештено 37-оро дјеце и одраслих лица. Искористио бих и ову прилику да промовишем ово право, јер имамо много дјеце којој је потребан смјештај у хранитељске породице, а немамо их довољно. Ако је неко од грађана заинтересован да буде хранитељ, може слободно да дође у Центар да се информише о условима како постати хранитељ. Многи хранитељи осјећају лично испуњење када виде како њихова љубав и пажња позитивно утичу на дјецу, помажући им да превазиђу препреке и постигну свој потенцијал. Хранитељи имају право на финансијску подршку као и на обуку, савјетовање и емоционалну подршку. Накнада за хранитељство је 956,45 КМ и она се усаглашава сваке године.

Да ли је у прошлој години број бракоразводних парница био у порасту и који су били основни разлози за развод, шта су супружници најчешће наводили као разлог и о којој старости супружника је ријеч?

• Према годишњем извјештају Тима за помирење и бракоразвод при ЈУ ЦСР Приједор за 2024. годину, бележи се значајан пораст броја покренутих поступака помирења брачних супружника – 17 % више него претходне године. У претходној години је окончано 96 поступака помирења од којих је 88 окончано разводом брака супружника. Најчешћи разлози за развод брака укључују недостатак комуникације, емоционалну дистанцу, неверство, финансијске проблеме и различите животне вриједности и циљеве. Чести су и случајеви гдје зависности, као што су алкохолизам или коцкање, нарушавају однос, као и ситуације породичног насиља. Недостатак интимности, било емоционалне или физичке, често доводи до осјећаја усамљености у браку, што временом може ослабити везу. Значајну улогу имају и спољни фактори, попут мијешања шире породице или стреса због финансијске нестабилности. У основи ових проблема често леже дубље емоционалне повреде и неуспјех у успостављању сигурне емоционалне везе. Значајан број партнера у поступку развода брака су особе између 30 и 50 година живота, средњег образовања, једно или обоје незапослени, са најчешће једним или двоје дјеце школског узраста.

• Да ли је у порасту насиље у породици и какву врсту заштите пружа Центар?

  -Укупан број жртава насиља у породици за 2024. годину износио је 147, од којих је, на жалост, 30-оро дјеце директних жртава насиља у породици. Центар је један од субјеката заштите жртава насиља са широким јавним овлашћењима и надлежностима у спречавању и сузбијању насиља у породици, које се огледају у пружању мјера и услуга из социјалне и породичне заштите, у остваривању сарадње и координисању активности субјеката заштите на нивоу локалне заједнице у пружању заштите жртвама насиља и у раду са починиоцима насиља. Центар води поступке заштите и збрињавања пунолетних и малолетних жртава породичног насиља, што изискује хитност у поступању, учествује у процјени ризика од настанка новог насиља у сарадњи са релевантним субјектима. Врши се свеобухватна процјена релевантних чињеница, личног и породичног функционисања ради детаљног сачињавања социјалних анамнеза, сачињавају се извјештаји стручних радника са приједлогом за изрицање хитних и других заштитних мјера. Проводе се психосоцијалне кризне интервенције и пружа се психосоцијална подршка жртви, обавља се савјетодавни рад и са починиоцима насиља, врше се теренске посјете, збрињавају се жртве породичног насиља (Прихватилиште, Сигурна кућа и сл.), врши се континуирана психосоцијална подршка и третман у складу са процјенама ризика и потреба, сарађује се са другим субјектима заштите од породичног насиља и достављају се релевантни извјештаји.

  У свом саставу Центар има и прихватилиште. Коме је оно намјењено и каква је процедура приликом збрињавања?

  -У прихватилишту, које је организовано у оквиру ЈУ Центар за социјални рад Приједор, на период од најдуже 72 сата збрињавају се напуштена дјеца, дјеца са поремећајима у понашању која су без адекватног старања, труднице и мајке са дјецом до годину дана живота дјетета којима је услјед материјалне необезбијеђености, нерјешеног стамбеног питања, нарушених породичних односа и сличних тежих ситуација потребно привремено збрињавање, жртве насиља у породици и друга лица у потреби за хитном социјалном заштитом, по процјени стручног радника у приправности. Прије смјештаја корисника у прихватилиште, неопходно је обавити припремне радње које су предуслов за смјештај, а односе се на прибављање потврде или налаза здравствене установе да лице које се смјешта нема контраиндикације за боравак у прихватилишту, прибављање сагласности корисника за смјештај, као и потписане потврде о пријему од стране службених лица која учествују у поступку смјештаја. Смјештај корисника у прихватилиште за вријеме радног времена врше стручни радници Центра, у зависности од конкретног случаја и лица које се смјешта, а стручни радници у приправности за вријеме трајања периода приправности од 15.30 до 07.30 наредног дана.

  Да ли је у прошлој години било занемаривања дјеце изазваних одређеним породичним приликама и како у таквим ситуацијама поступа Центар за социјални рад?

  -У претходној 2024. години запримљена су 54 нова предмета гдје је постојала сумња о повреди права дјеце, а настављен је и рад на 22 предмета која су запримљена претходне године. Усљед угрожености живота и здравља, из биолошких породица је издвојено четворо дјеце, док смо имали троје напуштене дјеце којима је обезбијеђен најцелисходнији смјештај и збрињавање. Одмах по сазнању о повреди права дјетета, запримљену и протоколисану пријаву, орган старитељства је дужан испитати основаност истог, што у првом реду подразумева прикупљање основних података с циљем обезбјеђивања увида стања у породици, безбједности дјетета, обезбјеђеност приоритетних развојних потреба дјетета. На основу прикупљених података и утврђених чињеница треба сачинити план подршке за дијете и породицу. У складу са тежином утврђених ризика по дијете, доносе се мјере органа старитељства за заштиту личних и имовинских права и интереса дјетета, а то су упозорење (може бити усмено и писмено), надзор над вршењем родитељског права, појачан надзор над вршењем родитељског права и издвајање дијетета из породице, уколико претходно донесене мјере нису имале успјеха за породицу.

  Колико Град Приједор а колико Влада Републике Српске издвајају новца за функционисање Центра за социјални рад?

  – Буџетом града Приједора за 2025. годину за функционисање дјелатности Центра, Град је издвојио средства у износу од 2.228.048 КМ, док за финансирање трошкова из области социјалне заштите, а која иду на терет Града, издвојено је 4.408.200 КМ. Влада Републике Српске, односно Министарство здравља и социјалне заштите на редовном фонду пословања, Фонду 01, за трошкове које по Закону о социјалној заштити Републике Српске финансира Република, да ли у проценту од 50 % или у 100 % износу, зависно од права, издвојена су средства у износу 4.285.000 КМ. Буџетом за 2025. годину средства која се односе на буџетске организације Центра увећана су за 5,75%, односно за 594.118 КМ у односу на усвојени ребаланс буџета за 2024. годину, што је с обзиром на пораст просјечне плате исплаћене у Републици Српској за 2024. годину, а која је основица за већину права из социјалне заштите, занемарљиво.

  Да ли је то довољно?

  За хитне ситуације и основне потребе наших корисника, па рецимо, да јесте. Да, успијевамо да редовно измиримо обавезе према нашим корисницима, као и према пружаоцима услуга. И овај буџет за 2025. годину ће се кориговати кроз ребаланс и прерасподјеле у току године у складу са потребама корисника Центра и расположивим средствима Града Приједора и Владе Републике Српске, мада је јако тешко. На жалост, на територији града Приједора је све већи број корисника права и услуга Центра, поготово корисника додатка за помоћ и његу другог лица, што се види и по буџету када погледате износ на тој ставци. Центар има стручне кадрове, те је самим тим у могућности да пружи услуге корисницима и оне које се не односе на финансијску подршку, а које се рјеђе спомињу јер се финансијски не могу исказати. Ми се трудимо у сарадњи са Градом Приједором и са Владом Републике Српске да обезбиједимо неопходна средства за наше кориснике и за сада, захваљујући разумijeвању наших финансијера, то се реализује без кашњења у исплатама.

  Како и на који начин планирате унапредити услуге које Центар пружа корисницима и план активности у наредном периоду?

  -ЈУ Центар за социјални рад Приједор у својој мисији има константну тежњу за унапређењем рада и подизањем квалитета пружених услуга, како из домена социјалне заштите, тако и у области породично правне заштите. На основу темељне анализе стања и тенденција у овој области, израдили смо План и Програм рада који ће трасирати наше акције за наредни период.

  Посебну пажњу посветићемо перманентној едукацији стручњака с циљем јачања професионалних капацитета, унапређења међусекторске сарадње, дигитализацији и модернизацији административних процеса те креирање усмјерених програма и пројеката за најосјетљивије категорије становништва. Реализоване активности, као и план наредних, можете пратити на нашој веб и фејсбук страници. На крају бих рекао да унапређење социјалне заштите није само задатак институција – то је заједничка одговорност свих нас. Само сарадњом, разумijeвањем и подршком можемо градити друштво у којем нико није заборављен.